EVROPA

Baskija

Baskija predstavlja jednu od najneobičnijih pokrajina Evrope. Podeljena je između dve zemlje Evropske unije, ali jedinstvena po duhu, tradiciji i dosledna svom jeziku i običajima, različita od obe zemlje kojima teritorijalno pripada. Baskija (Euskal Herria na baskijskom) se većim delom nalazi u današnjoj Španiji, dok jedna četvrtina pripada Francuskoj. Locirani na severozapadu Španije, ovde Baskijci žive u četiri manje oblasti: Viskaja sa glavnim gradom Bilbaom (Bilbom na baskijskom), Hipuskou sa glavnim gradom San Sebastijanom (Donostia na baskijskom), Navara sa glavnim gradom Pamplonom (Irunja na baskijskom) i La Rioha čije je središte gradić Haro.Već pri prvom susretu sa glavnim baskijskim gradom i najjačim industrijskim centrom Bilbaom, stiče se utisak da je ovde sve podređeno modernizaciji i razvoju i da Baskijci drže korak sa Evropom što se tiče digitalizacije. Još 2019. godine ovaj grad je ušao u prvih deset „pametnih“ gradova na svetu. Bilbao je član evropskog programa za E-upravu WeLive i ima strateški plan razvoja gradskog eko sistema, „pametnih usluga“ i infrastrukture. Tako grad podstiče korišćenje čistih tehnologija, stimuliše vožnju biciklom, dosta uspešno reciklira otpad, a pred vama će se naći beskontaktni toaleti, bežični punjači za mobilne telefone integrisani u stolove u kafićima, noćne ormariće u hotelima i razne aplikacije koje će vam pomoći u snalaženju. Besplatan internet je dostupan gotovo svuda.

Bilbao je i grad duge tradicije i kulturnog nasleđa. U obilasku grada ne treba propustiti most San Anton i crkvu Sv. Antona „Casco Viejo“. Tu je stara četvrt smeštena na obali reke Nervion koju čine neobičnih „7 ulica“, neobarokna zgrada pozorišta Ariaga sagrađenog po uzoru na parisku Operu, zatim Palata Arana iz XVI veka - najstarija palata u Bilbau, gradska kuća, Salve most i most čuvenog valensijanskog arhitekte Kalatrave. Naravno, obavezan je obilazak prekrasnog zdanja muzeja Gugenhajm. Ovo remek delo savremene arhitekture, sagrađeno je 1997.g., po ideji arhitekte Franka Gerija. Leži na obali reke Nervion i podignut je šesnaest metara iznad ostatka grada. Gugenhajm je svakako najpoznatija građevina u Bilbau i jedna je od najlepših građevina savremene arhitekture. Stalna postavka muzeja sadrži umetničku zbirku značajnih umetnika XX veka. Fondacija Solomona R. Gugenhajma jedna je od najboljih privatnih kolekcija na svetu koja sadrži radove najznačajnijih umetnika XXI i XX veka. Pored muzeja, sa rečne strane nalazi se čuvena skulptura pauka „Maman“ umetnice Luize Buržoe. Motiv pauka u njenim delima je posvećen majci i ima za cilj da ukaže na dvojnost njene uloge, predatorske i zaštitničke. Zanimljiv je osećaj divljenja i moći koji ova skulptura probudi kad se čovek nađe u njenoj blizini, ali i njene fragilnosti kada se nađete ispod nesrazmerno visokih paukovih nogu, koje opet odaju njenu ranjivost i krhkost. Sa druge strane, kod glavnog ulaza u muzej, nalazi se 13 metara visoka cvetna skulptura psa autora Džefa Kunsa, napravljena od metalne osnove prekrivene sa oko 38000 raznobojnih biljaka.

Što se tiče San Sebastijana njegova lepota može da zaseni mnoge poznate evropske gradove. Smešten na obali Kantabrijskog mora ovaj grad je još od 19. veka mondensko letovalište evropske aristokratije. Njegov položaj u zalivu i pored reke, a podno brda Monte Urgulj sa statuom Hrista, čini ga izuzetnim i mnogi ga upoređuju sa Rio de Žaneirom. Tu je nezaboravan pogled na ceo zaliv kada se spuštate ka gradu (omiljeno mesto za slikanje), a obavezno je obići vrt i palatu Miramar, Pozorište Viktorija Eugenija, most Santa Katalina, četvrt Koros, novi kulturni i kongresni centar Kursal – modernu zgradu od stakla i aluminijuma na plaži Suriola. Nastavak obilaska starog dela grada dovešće vas do Gradske većnice, bazilike Santa Marije del Coro, Trga Ustava, La Koncha promenade i mnogih lepih restorana i prodavnica. Tu se može naći i originalan nakit prožet baskijskom tradicijom i simbolima, kao i zanimljivi suveniri.

Pamplona se nalazi u obasti Navara, u unutrašnjosti Baskije i nadaleko je poznata po trci sa bikovima, koja je deo devetodnevnog festivala San Fermin svakog jula. Ovaj događaj je bio inspiracija i slavnom Hemingveju za roman ,,Sunce se ponovo rađa“. On je voleo Pamplonu i često joj se vraćao, pa se u restoranu Irunja može videti njegova statua za stolom gde je voleo da provodi dane i noći. Atrakcije ovog grada su i Gradska tvrđava iz XVI veka, koja je prvobitno imala pentagonalni oblik i čiji ostaci se nalaze u blizini trga Kastiljo, Korida, Palata Navara - sedište vlade, katedrala Sv. Marije iz XIII veka u kojoj su krunisani kraljevi Navare i u kojoj se nalazi mauzolej kralja Karla III i još mnogo toga.

Vožnja delom divlje kantabrijske obale Španije oduševiće vas zbog brojnih prirodnih rezervata, a oblast je poznata i po razvijenoj elektro i automobilskoj industriji. Ovaj put će vas dovesti do mesta Gernika, koje je postalo svetski slavno nakon što je Pablo Pikaso ovekovečio na svom platnu nacističko bombardovanje mesta u suton Drugog svetskog rata. Ovo Pikasovo najpoznatije platno izloženo je u madridskom muzeju Reina Sofia, a u samom mestu možete videti ogromnu reprodukciju slike na steni u centru. Ovde se može videti i slavni hrast ispod koga se nalaze drevni zapisi baskijske regije.

Svakako treba pomenuti i francusku Baskiju, položenu jugozapadno tik uz Atlantik. Idući uz obalu Baskijskog zaliva stiže se do Bijarica u francuskoj Baskiji. Ovo ekskluzivno i kažu najlepše letovalište francuske atlantske obale je bilo jedan od simbola bogatstva s početka XX veka. U prošlosti je ono privlačilo mnogobrojne slavne ličnosti i plemstvo, pa tako i Kraljicu Nataliju i Dragu Mašin, Napoleona III, Gari Kupera, Frenka Sinatru i mnoge druge. I danas Bijaric ima obeležja mondenskog, uz promenade se nižu prodavnice poznatih brendova, a vredi posetiti i živopisnu gradsku pijacu, gde može da se uživa u jeftinijim morskim specijalitetima, koji se tu pripremaju odmah pored tezgi i jedu onako s nogu. Put uz Baskijski zaliv vodi i do poznatog letovališta Sen Žan de Lus. U ovom, nekada ribarskom mestu, sa šarmantnim starim gradskim jezgrom i najlepšom baskijskom crkvom posvećenom Sv. Ivanu Krstitelju, održano je venčanje Kralja Sunca, Luja XIV. sa španskom infantkinjom Marijom Terezom. Ovde su sagrađeni brojni letnikovci i vile, a mesto je poznato i po staroj čokolateriji porodice Adam, još iz 1660. godine, u kojoj su prvi put počeli da se proizvode makaroni (kolačići od badema). Ova radnja postoji i danas na glavnom trgu i čuva originalni recept kolača, pa tu možete i da probate makarone u kojima je uživao Luj XIV. Ima još puno divnih mesta i razloga da se poseti ova kulturno historijska i prirodno jedinstvena oblast Evrope i što bi rekli Baskijci „Ongi etorri!”